Jump to content

Vukac Hranić

From Wikipedia, the free encyclopedia

Vukac Hranić
knez (comes, "count")
Bornsecond half of the 14th century
Died1432
Noble familyKosača
Spouse(s)Katarina
Issue
FatherHrana Vuković

Vukac Hranić Kosača (Serbian Cyrillic: Вукац Хранић Косача; fl. 1405–died in 1432) was powerful Bosnian magnate and nobleman from Kosača noble family with the title of knez, during the reigns of Tvrtko II (r. 1404–1409, first reign), Stephen Ostoja (r. 1409–1418), Stephen Ostojić (r. 1418–1421) and Tvrtko II again (r. 1421–1443).

Life and career

[edit]

Vukac was born in the second half of the 14th century as the second son of Hrana Vuković. He was younger brother of Grand Duke of Bosnia, Sandalj Hranić (l. 1370–1435), and older brother of knez Vuk Hranić (d. 1424). Both Vukac and Vuk were subordinate to their powerful older brother Sandalj, who governed Hum (Humska zemlja), southernmost part of the Kingdom of Bosnia.[1] Sandalj had succeeded their uncle Vlatko Vuković as Grand Duke of Bosnia and Lord of Hum in 1392.

Vukac held part of his family's hereditary lands in Podrinje (mentioned in 1415), and the region of Govza by the Bistrica river, and the town of Jeleč, which he was given following the death of his younger brother Vuk in 1425.[1] He married Katarina (d. 1456), whose origin is deemed unknown, in August 1403.[1] With Katarina he had two children, a son, Stjepan, and a daughter, Teodora, who married Radoslav Pavlović (1420–41).[1] Stjepan was since 1419 mentioned in documents alongside his father and uncles as he had already back then been chosen to succeed Sandalj in the future.[1] The Republic of Ragusa granted Sandalj, Vukac, Vuk and Stjepan the status of Ragusan nobility and senators, and an estate in Ragusa (Dubrovnik) by charter dated 29 June 1419.[2]

Vukac was actively participated in the peace talks between the Kingdom of Bosnia and the Republic of Ragusa in 1405.

During the peace talks between dukes Radoslav Pavlović and Sandalj, besides the Ragusans, Vukac actively participated working for peace (he was Sandalj's brother and Radoslav's father-in-law). Peace was concluded on 1 February 1423.[3]

In February 1425, Brailo Tezalović and Vukac arrived at Ragusa to once again start talks about the sale of Radoslav Pavlović's part of Konavle to the Republic of Ragusa.[4] After the sale of eastern Konavle by Radoslav to the Republic of Ragusa in 1426, Vukac and Radoslav Obradović received 200 ducats each.[5]

Vukac died in 1432.[1] His son Stjepan succeeded as the chief of the Kosača family following the death of Sandalj in 1435.

Family

[edit]

He married Katarina (d. 1456), of unknown origin, in August 1403. He had two children, a son and a daughter:

It is possible that Vukac had another son, Isa-Beg Isaković, the first governor of Ottoman Bosnia (1450s–60s).[6]

References

[edit]
  1. ^ a b c d e f Младен Лесковац; Александар Форишковић; Чедомир Попов (2004). Српски биографски речник. Будућност. ISBN 9788683651627. Вукац Хранић, кнез, великаш (?, друга полови- на XIV в. - ?, ? VI 1432) Био је син Хране Вуковића, брат Сандаља, ве- ликог војводе босанског, и кнеза Вука Хранића. Оба брата су била у сенци моћнијег Сандаља ко- ји је образовао пространу самосталну територију у оквиру босанске краљевине и који је водио главну реч у политичким збивањима у првим де- ценијама XV в. Вукац је имао део породичних поседа у Подрињу (помињу се 1415), а предео Говзу уз реку Бистрицу и град Јелеч наследио је после смрти брата Вука (1425). Оженио се авгу- ста 1403. Катарином којој порекло није познато. У браку с њом имао је сина Стефана, каснијег херцега, и кћерку Теодору, удату за војводу Ра- дослава Павловића. Катарина је надживела Вук- ца све до почетка 1456. живећи уз сина Стефана. Вукчев син Стефан је почев од 1419. у актима навођен уз оца и стричеве јер је био већ тада од- ређен за Сандаљевог наследника.
  2. ^ Franz Ritter von Miklǒsich (1858). Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii ed: Fr. apud Guilelmum Braumüller. pp. 284–.
  3. ^ Prilozi. Vol. 10. Institut za istoriju. 1974. p. 39. Na sklapanju mira između vojvode Radosava i vojvode Sandalja, osim Dubrovčana, radio je i Vukac Hranić, Sanda- ljev brat, a tast vojvode Radosava Pavlovića. Mir je bio već sklopljen prvog februara 1423. godine.
  4. ^ Prilozi. Vol. 10. Institut za istoriju. 1974. p. 42. U toku februara 1425. godine u Dubrovnik su došli Brailo Tezalović i knez Vukac da ponovo pokrenu pregovore. Tom prilikom u Vijeću umoljenih je odlučeno da se Brailu obeća do hiljadu dukata, kao nagrada u slučaju da pregovori uspiju).
  5. ^ Сима Ћирковић; Раде Михальчић (1999). Лексикон српског средњег века. Knowledge. ISBN 9788683233014. Исплату издавштине на делу сусрећемо приликом купови- не половине Конавала од Радослава Павловића (1426). Тада су војвода Вукац Хранић и кнез Радо- слав Обрадовић добили по 200 дуката рго 15с1аи5ппа, а Остоја дијак ...
  6. ^ Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini. Zemaljska štamparija. 1918.

Sources

[edit]